Sultanija Hurem se pojavila u palati Topkapi kao robinja, ali je ubrzo postala jedna od najuticajnijih žena Otomanskog carstva.

Ime Hurem joj je dao sultan Sulejman I i ono u prevodu znači „vesela“. Ipak, ona je u očima mnogih rivala bila najopasnije oružje arsenala u Konstantinopolju.

Od 1520. do 1566. godine, Otomanskim carstvom je vladao Sulejman I, za kojeg svi navode da je najveći sultan u istoriji. On je još poznat i kao Sulejman Veličanstveni. Dok je bio na vlasti, on je uticao na istoriju mnogih država u Evropi i na Bliskom istoku.

Sulejmanov život se korenito promenio 1520. godine. U septembru te godinje je njegov otac Selim I iznenadno umro, okončavši Sulejmanov bezbrižni život u provinciji Manisa. On je pozvan u prestonicu da vlada carstvom. Istovremeno, on je upoznao i ženu koja će zauvek promeniti njegov život.

Ona je u istoriji poznata kao Roksolana. Međutim, veći deo njenog života su je zvali Hurem zbog njene vesele naravi.

Hurem je rođena kao Aleksandra Lisovska u gradu Rohatin, 68 kilometara jugoistočno od Lavova u Poljskom kraljevstvu (današnjoj zapadnoj Ukrajini). Krimski Tatari su je zarobili dvadesetih godina 16. veka tokom racije. Odveli su je kao robinju u veliki trgovinski centar u krimskom gradu Kafa. Ona je zatim transportovana u Konstantinopolj i odabrana za harem.

Hurem je gotovo trenutno uticala na Sueljmana i ubrzo je postala njegova najvažnija družbenica iz harema.

Ona je svojom lepotom i inteligencijom brzo privukla pažnju sultana, ali istovremeno i ljubomoru njenih rivalki u haremu, uključujući sultaniju Mahidevran, majku Mustafe, naslednika trona. Istoričari napominju da je zbog ovih rivalstava Hurem više puta mogla da izgubi život. Poznat je slučaj kada je Mahidevran napala Hurem, nakon čega ju je Sulejman proterao zajedno sa njenim sinom u Manisu.

Veza između Hurem i Sulejmana je bila prilično neočekivana za tadašnje društvo. Njihov odnos je bio prvi slučaj u istoriji dinastije da se sultan fokusirao samo na jednu ženu. Uticaj Hurem na Sulejmana je postao legendaran. Ona mu je podarila šestoro dece: Mehmeda, Merimu, Abdulaha, Selima II, Bajazita i Čihangira.

 

To je ojačalo njen položaj u palati do te mere da je ona pokrenula novi poredak u haremu. Otkad je došla u palatu Topkapi, ona se trudila da nauči sve što je mogla. Ona je naučila otomanski jezik, matematiku, astronomiju, geografiju, diplomatiju, književnost i istoriju. Pored toga, bila je zainteresovana i za alhemiju. Tokom iskopavanja palate Edirne su pronađeni neki od njenih alata za pravljenje parfema.

S obzirom na njeno zavidno obrazovanje, ona je postala Sulejmanov savetnik za državna pitanja. Hurem je imala uticaja na spoljne poslove i međunarodnu politiku. Na primer, ona se pobirnula za održavanja mirnih odnosa između Poljske i Otomanskog carstva uspostavivši poljsko-otomanski savez. Prema istoričarima, ona je takođe intervenisala kako bi se zaustavile robovne racije krimskih Tatara.

Uprkos mnogim pozitivnim aspektima, ostali Sulejmanovi savetnici su smatrali da se Hurem nalazi na previsokom položaju za jednu ženu. Oni su počeli da veruju da je ona veštica koja je bacila čini na sultana i počeli da šire glasine o njoj. Kada je Sulejman saznao za te priče, kaznio je surovo sve one koji su širili negativne priče o njegovoj dragoj.

Glavna družbenica otomanskog sultana je imala titulu Haseki. Ta titula je nastala u 16. veku, a sultanija Hurem je bila prva koja je imala čast da nosi tu titulu. Međutim, njoj to nije bilo dovoljno. Prema navodima francuskog istoričara Fontanela, ona je odlučila da nađe način da se uda za sultana.

Prvo je zatražila da sazna više o muslimanskoj religiji. Sulejman se tome nije protivio. Kada je saznala više, rekla je sultanu da želi da postane muslimanka. Sultan je bio toliko srećan što je ona prešla iz pravoslavne hrišćanske vere u islam da je odlučio da je oslobodi.

Roxelane-und-der-Sultan hurem i sulejman

Hurem i Sulejman

Nakon ceremonije preobraćanja vere, Hurem je izjavila da joj njena nova religija ne dozvoljava da spava sa čovekom za kojeg nije udata. Njen plan je uspeo. Sulejman je nakon tri dana oklevanja oženio Hurem.

Sulejman nije bio samo sultan, već i pesnik. Mnoge njegove pesme su posvećene Hurem i uglavnom su iz perioda kada mu je postala žena. On je potpisao te pesme sa „mahibi“, što znači „ljubavnik“. Ovo je jedan od primera:

„Tronu mojeg usamljenog utočišta, mom bogatstvu, mojoj ljubavi, mojoj mesečini.

Mom najiskrenijem prijatelju, mom postojanju, mojoj sultaniji, mojoj jednoj i jedinoj ljubavi.

Najlepšoj nad najlepšima…

Mom proleću, mojoj ljubavi srećnog lica, mojem danu, mojoj ljubavnici, listu koji se smeje…

Mojem cvetu, mojoj slatkoj ruži, jedinoj koja me na ovom svetu ne može uznemiriti…

Mom Istanbulu, mom Karamanu, zemlji moje Anadolije

Mom Badakšanu, mom Bagdadu i Korasanu

Mojoj ženi predivne kose, mojoj ljubavi s uzdignutom obrvom, mojim očima punim nestašluka…

Večno ću tebi pevati

Ja, ljubavnik mučnog srca, mahibi s očima punim suza, ja sam srećan“.

Pored toga što je bila zainteresovana za politiku, Hurem je bila i veliki filantrop. Ona je pokrenula brojne projekte izgradnje javnih zgrada. Među njenim projektima su dve škole kurana, fontane, džamije i ženska bolnica u Konstantinopolju.

Sultanija Hurem je sagradila i tursko kupatilo za vernike Aja Sofije koje je i danas funkcionalno. Ona je 1552. godine podigla imaret u Jerusalimu, javnu kuhinju koja je mogla da nahrani oko 500 siromašnih dva puta na dan.

Hurem je umrla 15. aprila 1558. godine od nepoznate bolesti. Sulejman ju je sahranio u mauzoleju koji pripada kompleksu Sulejmanove džamije. On joj se 8 godina kasnije pridružio u istom tom kompleksu.

Hurem je ostala upamćena kao dušebrižnica i žena kojoj je Sulejman bio odan do smrti. Takođe je ostala upamćena po mnogim spletkama na koje je bila spremna kako bi zaštitila svoju porodicu. Nakon što je Sulejman umro, tron je nasledio njihov sin Selim. On je vladao Otomanskim carstvom do svoje smrti 15. decembra 1574. godine.

Webtribune

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori