Najbolji srpski sportista za 2013. godinu, Emir Bekrić, počeo je 1. oktobra pripreme za novu sezonu u kojoj ga očekuje Prvenstvo sveta u Pekingu. Bronzani 400–preponaš planete nije, međutim, u mogućnosti da sprovede trening po planu.

– Termin 1. oktobar odredili smo za početak, jer je bila 20 dana menjana trava na stadionu Partizana. Stajalo je obaveštenje da do tada neće moći da se ulazi na stadion – kaže njegov trener Mirjana Stojanović.

To su nekako pregrmeli i počeli da rade, ali kako...

– Prošle nedelje zbog fudbalskih utakmica najpre naše reprezentacije s Albanijom, pa zbog klupskog derbija Partizana i Zvezde, opet 4 dana nismo mogli na stazu. Danas sam videla da ni ove nećemo moći dva dana, jer se u četvrtak igra međunarodna fudbalska utakmica s Bešiktašom.

Neminovna je improvizacija u radu.

– A čak ni improvizacija nije moguća, jer je ceo objekat u Humskoj zatvoren, ni u teretanu ne možemo. Niko Emira Bekrića neće pitati koliko puta nije mogao nedeljno na trening kada s onim alama kojima ne nedostaje „od ptice mleko“ bude izašao na start u Kini. Nama je i staza uništena od silnih vozila koje idu njome dok se sređuje trava. Svuda u svetu fudbal i atletika mogu zajedno, samo kod nas ne. Podloga za tartan se na nekim mestima ulegla. Poslednji put je potpuno obnovljena još 1990. godine uoči mitinga „Sudar zvezda“. Zbog prskalica za travu, koje se montiraju pod zemlju, isekli su nedavno svih osam staza na mestu gde se staruje za 200 metara. To je sada zakrpljeni deo.

Na pitanje da li su odlazili na ostale objekte u gradu, Mirjana Stojanović kaže:

– Na stadionu na Vojnoj akademiji dozvoljen je trening jedino posle podne i bez korišćenja ostalih kapaciteta. Ne pričam samo o teretani, bazenu, već o svlačionici. Dolaze kiše – kako ćemo mokri kućama, treba deca da se razbole. Košutnjak je većini nas predalek, jer je reč o studentima i đacima, koji imaju predavanja i časove. Mnogo bi se vremena gubilo u prevozu do tamo i nazad, a teško bi se i povezivala dva treninga dnevno. I ja koristim autobuse GSP-a kao i moji atletičari. Nije reč samo o Emiru, već i ostalim reprezentativcima: Milošu Raoviću, polufinalisti Prvenstva Evrope na 400, Nemanji Božiću, Katarini Sirmić i drugima. Uopšte nisam pametna šta da radim!?

Inostranstvo je za one najbolje jedino rešenje.

– Ne možemo da se rasipamo novcem. Odlučila sam da i u novembru budemo u Beogradu, jer su prognoze govorile da neće pasti ispod 10 stepeni. Kada će više završiti izgradnju atletske dvorane? Bilo je reči o prošloj, pa ovoj godini, a pitanje da li će i sledeće. Novosađanima mnogo znači njihova hala na Sajmu, a mi u Beogradu nemamo gde da treniramo uprkos tolikim objektima, koji su više služili za slikanje nego što imaju praktičnu funkciju – ljutito završava Mirjana Stojanović.

sportskizurnal

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori