Predlog da EU uvede „odobrenja“ za ulazak građanima zemalja Zapadnog Balkana ujedinio je evroskeptike i evroentuzijaste da se radi o, u najmanju ruku, čudnom potezu prema zemljama koje imaju ambiciju da postanu članice EU. Ako bi predlog bio usvojen, to bi bio definitivan kraj priče o evrointegracijama našeg regiona.

Svi koji su preživeli devedesete godine prošlog veka sećaju se da su jedno od obeležja tog perioda, pored sankcija, ratova i visoke inflacije, bili i dugi redovi ispred stranih ambasada. Građani su, čak i ukoliko su želeli da odu na letovanje, morali da popune brdo papira u kojima su im traženi svi mogući i nemogući podaci.

Period od 2009. godine, kada su vize za zemlje šengenskog prostora ukinute za građane Srbije, posmatrano iz današnje perspektive, izgleda kao večnost. Može se reći i da je taj „poklon“ od EU bila najslađa evropska šargarepa koju su građani Srbije osetili u tanjirima punim žaba koje smo morali da progutamo.

Međutim, predlog Evropske komisije, koji je usvojio Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta, da se građanima država Zapadnog Balkana uvede odobravanje ulaska u zemlje Šengena zvuči kao ukidanje bezviznog režima na mala vrata.

Državljani zemalja Zapadnog Balkana za putovanje u šengenski prostor moraće prethodno da traže odobrenje od nadležnih službi Evropske unije, iako će i dalje biti oslobođeni vađenja viza, navodi se u predlogu.

Odobrenje će se tražiti ispunjavanjem elektronskog formulara, a odgovor EU će stizati u roku od najkasnije 72 sata, ali će onima za koje se utvrdi da predstavljaju opasnost po bezbednost EU biti odbijena dozvola za putovanje, stoji u predlogu.

Takođe, građani će za uslugu „prethodne provere“ morati da plate 10 evra. Dokument o proveri važiće tri godine ili dok ne istekne rok važenja pasoša osobe koja je tražila odobrenje za putovanje u EU.

Jako čudan predlog, pogotovo prema državama Zapadnog Balkana, koje imaju evropsku perspektivu, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović.

„Ja bih tu odluku mnogo bolje razumeo da se odnosi na neke druge subjekte, koji nisu obuhvaćeni procesom stabilizacije i pridruživanja. Na neki način, ovo nam samo budi loša sećanja i podgreva loše asocijacije na period čekanja u redovima za vize, dobijanje tih viza i tako dalje. Mislim da to nije nešto na čemu EU treba da insistira, ako već otvara evropsku perspektivu državama Zapadnog Balkana“, kaže Đukanović.

Đukanović dodaje da predlog ne bi nazvao diskriminacijom, ali to je svakako nedovoljno pozitivan signal regionu, kaže on.

Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, radi se o jednoj vrsti uvođenja viznog režima. Međutim, on se pita hoće li predlog proći na drugim organima EU.

Posle Odbora za građanske slobode, predlog bi trebalo da usvoje i ostala nadležna tela, pre nego što dođe na dnevni red Saveta ministara EU. Kako je rekla predstavnica za štampu Odbora za građanske slobode Estefanija Nariljos, postupak usvajanja bi trebalo da bude okončan do kraja godine, a odluka bi trebalo da stupi na snagu 2020. godine.

Ako bi predlog bio usvojen, kaže Anđelković, to bi bio definitivan kraj priče o evrointegracijama našeg regiona.

„U okolnostima kada su zemlje, koje godinama teže Evropskoj uniji, suočene sa zidom, ali im se pričaju evrofanatične priče, to je definitivna poruka da je zatvoren svaki put u članstvo EU. Uvođenje takve regulative bilo bi odbacivanje preostalih država Balkana i posle toga one bi konačno trebalo da izvuku zaključak da moraju da deluju na drugačiji način“, kaže Anđelković.

Kontramere bi morale da budu preduzete, jer jedina korist koju Srbija ima od EU integracija bila bi eliminisana takvom odlukom, dodaje on.

(Sputnik)

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori