Nikola Tesla je bio čovek koji je definitivno bio ispred svog vremena a bez njega ne bi imali većinu tehnologija kojima raspolažemo danas.

Teslini izumi daleko su nadilazili samu struju – imao je izvanredna otkrića u vezi sa bežičnom radio komunikacijom, motorima sa turbinama, helikopterima, fluoroscentnom i neonskom svetlošću…

Do svoje smrti, Tesla je imao oko 700 patenata, a jedan njegov intervju koji je navodno bio skrivan punih 116 godina, koji je 1899. dao časopisu Besmrtnost, preneo je portal Ejnsejnt kod.

Gospodine Tesla, stekli ste slavu muškarca koji se upleo u kosmičke procese. Ko ste zapravo vi?

Tesla: To je pravo pitanje, gospodine Smit, i pokušaću da vam dam pravi odgovor na njega.

Kažete da dolazite iz Hrvatske, iz dela koji se zove Lika, stenovitog kraja gde ljudi sade drva i gledaju zvezdano nebo?

Tesla: To je istina. Ja sam ponosan na svoje srpske korene i svoju domovinu Hrvatsku.

Futuristi kažu da je 20. i 21. vek rođen u vašoj glavi, slaveći magnetno polje i praveći himne indukcijskim motorima. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mrežu uhvatio svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio vatru sa neba.

Otac naizmenične struje učiniće da fizika i hemija zavladaju polovimom sveta. Industrija će ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a bankari za najvećeg dobročinitelja. U laboratoriji Nikole Tesle prvi put je razbijen atom. Tu je stvoreno oružje koje vibracijama izaziva potres. Tu je otkriven i crni kosmički zrak. Pet rasa moliće mu se u Hramu Budućnosti, jer ih je naučio velikoj tajni da se Empedoklovi Elementi napajaju životnim silama iz etera.

Tesla: Da, to su neka od mojih važnijih otkrića. Ja sam ipak poražen čovek. Ja nisam ostvario ono najveće što sam mogao.

Šta je to, gospodine Tesla?

Tesla: Hteo sam da osvetlim čitavu Zemlju. U njoj je dovoljno elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko ekvatora, kao prsten oko Saturna. Ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro.

U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima nekog velikog pesnika.

U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije vedrine, mira i ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što je čini čovekovim zavičajem. Ja sam proveo godine tražeći način na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lek, a sunčevi zraci kao hrana.

Život ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve što činim je traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih.

 

Koje su to stvari?

Tesla: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Druga stvar je – kako uništiti energije zla i patnje u kojima prolazi čovekov život?

One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine svemira; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje raširile po svemiru.

Treća stvar je – postoji li u svemiru suvišna svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, može da nestane, a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji.

Njena svetlost se može sabiti do takve gustoće da stane u kuglu manju od jabuke, a težu od Sunčevog sistema. Religija i filozofija uče da čovek može da postane Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za čime ja tragam luđe je, veće i još više nemoguće. To je – šta učiniti da se u svemiru svaki čovek rodi kao Hrist, Buda i Zaratustra.

Ja znam da je gravitacija naklonjena svemu što treba da leti i moja namera nije napraviti leteće naprave (avion ili raketu), već čoveku povratiti svest o njegovim vlastitim krilima… Dalje, ja pokušavam da probudim energije koje se nalaze u vakuumima. Vakuumi su najveći izvori energija; ono što se smatra prazninom samo je manifestacija neprobuđene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u svemiru. U crnim rupama, o kojima govore astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.

Na prozor vaše sobe u hotelu „Valdorf-Astorija“, na trideset trećem spratu, svakog jutra sleću golubovi.

Tesla: Čovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovih krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva!

Niste prestali da letite još od onih davnih dana u Smiljanu!

Tesla: Želeo sam da poletim sa krova i pao sam, pogrešni dečji proračuni. Ne zaboravite, mladiću, krila su sve u životu!

Nikada se niste ženili, nije poznata nijedna vaša ljubav prema nekoj ženi. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lepog čoveka.

Tesla: Ne. Nisam. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina služi za obnavljanje ljudskog roda. Previše seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snaži vitalnost i duh. Suzdržavanje od seksa to isto čini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put.

Vaši obožavatelji žale što napadate teoriju relativiteta. Čudna je vaša tvrdnja da materija nema energiju. Sve je prožeto energijom; odakle ona?

Tesla: Najprije je bila energija, potom materija.

Gospodine Tesla, to je kao kada biste rekli da ste vi rodili svog oca, a ne on vas.

Tesla: Upravo tako stoji stvar sa rođenjem svemira. Materija je stvorena iz prvobitne i večne energije koju znamo kao svetlost. Zasijala je i pojavile su se zvezde, planete, čovek i sve što je na Zemlji i u svemiru. Materija je izraz beskonačnih vidova svetlosti; zato je energija starija od nje. Postoje četiri zakona stvaranja.

Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj čestici koju um ne može zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu česticu stane celi svemir. Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda svetlosti, iz Nepojamnog i njen preobražaj u svetlo. Treći zakon je potreba svetlosti da postane materija. Četvrti zakon glasi: nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvek traju i stvaranje je večno.

U neprijateljstvu prema teoriji relativiteta idete tako daleko da na proslavama svojih rođendana držite predavanja protiv njenog tvorca.

Tesla: Upamtite nije zakrivljen prostor, već čovekov um koji ne može da shvati beskraj i večnost! Da je tvorcu relativiteta to jasno, stekao bi besmrtnost, čak i fizičku ako mu je to po volji. Ja sam deo svetlosti, a ona je muzika.

Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam, mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Čestice svetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja.

O Pitagori i matematici, a naučniku se o to dvoje ne može i ne sme ogrešiti. Brojevi su znaci kojima se obeležava muzika sfera. Da je Ajnštajn čuo njene zvuke, ne bi stvarao teoriju relativiteta. Ti zvuci su poruka umu da život ima smisla, da u svemiru postoji savršen sklad, i da je lepota uzrok i posledica Stvaranja.

Ta muzika je večno kruženje zvezdanih nebesa. Najmanja zvezda je završena kompozicija i ujedno, deo nebeske simfonije. Otkucaji čovekovog srca su delovi te simfonije na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je ravnoteža vrhovni zakon u svemiru. Zakrivljeni prostor je haos; haos nije muzika. Ajnštajn je glasnik vremena buke i besa.

Gospodine Tesla, čujete li vi tu muziku?

Tesla: Uvek je čujem. Moje duhovno uvo je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Svoje fizičko uvo uvećao sam radarom. Po teoriji relativiteta dve paralelne linije sastaće se u beskraju. Time će i Ajnštajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje večno. Za čoveka on može iščeznuti, ali nastavlja da traje u tišini koja je njegova najveća moć. Ne, nemam ništa protiv gospodina Anštajna. On je ljubazan čovek i učinio je neke dobre stvari; od toga će nešto postati deo muzike. Ja ću mu pisati i pokušati da objasnim da etar postoji, i da su njegove čestice ono što drži svemir u harmoniji i život u večnosti.

Recite, molim Vas, koji su uslovi prilagođavanja jednog anđela na Zemlji?

Tesla: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.

Zapisaću svaku vašu reč, poštovani gospodine Tesla.

Tesla: Prvi uslov je visoka svest o svom postojanju i delu koje treba izvršiti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na vodopade Nijagare. Za većinu svojih otkrića znao sam još u detinjstvu da ću ih ostvariti, mada ne sasvim jasno… Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam preduzimao, završavao sam.

Koji je treći uslov prilagođavanja, gospodine Tesla?

Tesla: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na delo. Odatle i očišćenje od mnogih stvari i potreba koje ima čovek. Ja time ništa nisam izgubio, već samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noći. Zapišite: Nikola Tesla je bio srećan čovek… Četvrti uslov je prilagođavanje telesnog sklopa delu.

Kako to mislite, gospodine Tesla?

Tesla: Najpre, to je održavanje tog sklopa. Čovekovo telo je savršena mašina. Ja poznajem svoj sklop i šta je dobro za njega. Hrana većine ljudi meni je štetna i opasna. Zbog toga ponekad umišljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene… Dotaknite moju ruku.

Genijalac

Ona je hladna.

Tesla: Da. Krvotokom se može upravljati, kao i mnogim procesima u nama i oko nas. Zašto ste prebledeli, mladiću?

To je priča da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca, onu divnu knjigu o Satani, inspisiran vama.

Tesla: Reč “Lucifer” mi je draža. Gospodin Tven voli da se šali. U detinjstvu sam jednom ozdravio čitajući njegove knjige. Kad smo se ovde upoznali i to sam mu ispričao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i često je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatražio da mu pokažem mašinu koja je vibracijama izazivala osećanje blaženstva. Bio je to jedan od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama.

Nije me poslušao i ostao je duže. Završilo se time što je, poput rakete, držeći se za pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smešno, ali ja sam sačuvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagođavanje telesnog sklopa. Sem hrane, vrlo važan je i san.

Od dugog i iscrpljujućeg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se posle jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredio. Ako mi nešto u onome što radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje. Peti uslov prilagođavanja je pamćenje.

Možda je kod većine ljudi mozak čuvar spoznaje o svetu i znanja koja stiču u životu. Moj mozak se bavi važnijim stvarima od pamćenja; kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve što smo jednom videli, čuli, pročitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih čestica. Meni su te čestice poslušne i verne. Geteovog Fausta, moju najdražu knjigu, naučio sam napamet na nemačkom kao student, i sada mogu čitavog da ga recitujem. Svoje izume sam godinama nosio “u glavi”, a tek potom ih ostvarivao.

Često spominjete moć vizualizacije.

Tesla: Njoj možda mogu da zahvalim za sve što sam stvorio. Događaji iz mog života i moja otkrića su pred mojim očima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plašio, ne znajući šta je to zapravo, ali kasnije sam tu moć primio kao izuzetan dar i bogatstvo. Negovao sam ga i ljubomorno čuvao.

Vizualizacijom sam na većini izuma vršio i ispravke, onda ih, tako završene, pravio. Njom rešavam i komplikovane matematičke jednačine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio čin visokog Lame. Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savršeni i, smem to slobodno reći, jači nego kod ostalih ljudi. Ja čujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvećanje vida i sluha imao sam i kao dete. Kasnije sam to svesno razvijao.

U mladosti ste nekoliko puta bili teško bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagođavanja?

Tesla: Jeste. Ona je često posledica nedostatka ili iscrpljenosti životnih sila, ali često je i očišćenje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da čovek boluje s vremena na vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zato duh i može da izleči većinu bolesti. Kao školarac razboleo sam se od kolere koja je harala u Lici. Izlečio sam se time što je otac dopustio upis na studije tehnike, što je predstavljalo moj život.

Priviđenja za mene nisu bolest, već sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih čitavog života, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, šetao sam sa ujakom pokraj reke i rekao: “Iz vode će se pojaviti pastrmka, ja ću baciti kamen i njime je preseći.” To se i dogodilo. Uplašen i zaprepašćen, ujak je povikao: “Bade retri Satanas!” Bio je učen čovek i govorio je latinski… Nalazio sam se u Parizu kada sam video majčinu smrt. U nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo majčin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Pošto je vizija iščezla, znao sam da je moja majka umrla.

Šta je sedmo prilagođavanje, gospodine Tesla?

Tesla: Znanje kako da se psihičke i vitalne energije pretvaraju u ono što želimo, i postignemo vlast nad svim osećanjima. Hindusi to nazivaju Jogom Kundalini. Ova znanja se mogu naučiti, za šta su potrebne mnoge godine ili se stiču rođenjem. Ja sam većinu stekao rođenjem. Ona su u najbližoj vezi sa polnom energijom, koja je posle svetlosti najrasprostranjenija u svemiru. Žena je najveći kradljivac te energije, a time i duhovnih moći. Ja sam to oduvek znao i čuvao se. Od sebe sam stvorio ono što sam hteo: misaonu i duhovnu mašinu.

A deveto prilagođavanje, gospodine Tesla?

Tesla: Sve učiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to moguće ne zaboravi ko smo i zašto smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše ranjava svojom glupošću, nerazumevanjem, progonom i ostalim poteškoćama kojima Zemlja vrvi kao močvara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anđela na Zemlji.

Šta je deseto prilagođavanje?

Tesla: Ono je najvažnije. Napišite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se čitavog svog života i uživao u tome.

Gospodine Tesla! Odnosi li se to i na vaša otkrića i vaše delo? Je li i to bila igra?

Tesla: Jeste, dragi mladiću. Ja sam tako voleo da se igram elektricitetom! Uvek se naježim kada slušam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna priča o okivanju i orlovima koji mu kljuju jetru. Zar Zevs nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oštećen za jedan žar? Tu je neki nesporazum… Munje su najlepše igračke koje se mogu naći. Ne zaboravite u vašem tekstu da istaknete: Nikola Tesla je bio prvi čovek koji je stvorio munju.

Gospodine Tesla, malopre ste govorili o anđelima i njihovom prilagođavanju na Zemlji.

Tesla: Jesam li? To je isto. Možete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zevsa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom večernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama eliti Njujorka priređuje grmljavine, požare i zemljotrese!

Čitaoci našeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaša otkrića, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi će se namrštiti na to.

Tesla: Dragi gospodine, nevolja i jeste u tome što su ljudi previše ozbiljni. Da to nisu, bili bi srećiji i mnogo duže bi živeli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skraćuje vek. Li Tai Pe je posetu kafani pretpostavljao poseti carskom dvoru. Ali da se čitaoci novina ne bi mrštili, vratimo se stvarima koje oni smatraju važnima.

Oni bi rado čuli u čemu je vaša filozofija.

Tesla: Život je ritam koji se mora spoznati. Ja osećam taj ritam i upravljam se po njemu i prepuštam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve što živi povezano je dubokim i divnim vezama: čovek i zvezde, ameba i Sunce, naše srce i kruženje beskonačnog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da čovek i sam počne da stvara nove i drugačije odnose u svetu, a da stare ne naruši.

Znanje dolazi iz svemira; naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim manifestacijama, poput kakve misleće životinje. Kamen je misaono i osećajno biće, kao što su to biljke, zver i čovek. Zvezda koja sija traži da je gledamo, i da nismo previše obuzeti sobom razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oči i uši čovek mora da uskladi sa disanjem, očima i ušima univerzuma.

Dok govorite, čini mi se da slušam budistički tekst, reči taoista ili traktat Parazulzusa.

Tesla: Dobro vam se čini! Znači da postoji opšte znanje i istine koje je čovek oduvek posedovao. Prema mom osećanju i iskustvu, u svemiru ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonačnim brojem manifestacija života. Najlepše od svega je to što otkrićem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno vežemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.

Pitanje koje je možda trebalo postaviti na početku ovog razgovora. Šta je za vas elektricitet, poštovani gospodine Tesla?

Tesla: Sve je elektricitet. Najpre je svetlost, beskrajni izvor iz kog ističe materija i raspoređuje se u svim oblicima koji predstavljaju svemir i Zemlju sa svim njenim vidovima života. Crno je pravo lice svetlosti; što je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema čoveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena čestica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacijsku, hemijsku, mehaničku i zasad nepoznate energije. Ona ima moć koja može da skrene Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga.

Gospodine Tesla, vi ste previše pristrani prema elektricitetu.

Tesla: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoćete, elektricitet u ljudskom obliku. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni.

Jel odatle vaša sposobnost da kroz telo propuštate električnu struju od milion volti?

Tesla: Zamislite vrtlara kog napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. Čovekovo telo i mozak sačinjeni su od mnogih energija; u meni je najviše elektriciteta. Energija koja je različita kod svakoga je ono što čini čovekovo “ja” ili “dušu”. Kod drugih stvorenja to je njihova suština; “duša” biljke nije “duša” minerala i životinje.

Rad mozga i smrt se manifestiraju svetlošću. Moje oči su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi i naprezanje mozga biva jače, one su bliže belini. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je sleteo golub, kog sam hranio. Hteo je da mi javi da umire. Iz njegovih očiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u očima nekog stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao kod tog goluba.

Radnici u vašoj laboratoriji pričaju o blescima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste ljuti ili pred nekom opasnošću.

Tesla: To su psihička pražnjenja ili opomene da se čuvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio pokretno magnetno polje i induktorski motor, što me je proslavilo u dvadeset i šestoj godini? Jedne letne večeri, u Budimpešti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatri okretalo se plamteći hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove. I tada, kao u magli, video sam kako se okreće magnetno polje i radi induktorski motor. Video sam ih u Suncu!

Hotelska posluga priča da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom.

Tesla: Razgovaram sa munjama i gromovima.

S njima? Na kom jeziku, gospodine Tesla?

Tesla: Najčešće na mom maternjem jeziku. U njemu ima reči i zvukova, naročito u poeziji, koji su pogodni za to.

Čitatelji našeg lista bili bi vam vrlo zahvalni da to protumačite.

Tesla: Zvuk ne postoji samo u gromu, već i u munji; kod nje je on pretvoren u sjaj i boje, a boje se mogu slušati. Jezik je od reči, što znači da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su različiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u životu, ili po onima kojima se divim.

Prema vašem mišljenju nauka i poezija su isto?

Tesla: To su dva oka jednog lica. Vilijam Blejk je učio da je čitav univerzum rođen iz mašte, da ga ona održava i da će on postojati dokle god na Zemlji bude postojao bar jedan čovek. Sa njom je kao tačkom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralačka energija ravna svetlosnoj.

Mašta je za vas stvarnija od života?

Tesla: Ona rađa život. Ja sam se hranio svojim mislima, naučio sam da upravljam osećajima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao što sam njegovao i svoj zanos. Celi svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet života. Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.

Rekli ste da sam i ja, kao svaki stvor, svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno.

Tesla: Zašto bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan čovjek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje.

To je uskrsnuće!

Tesla: Ja to radije nazivam: vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti, ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, već radi dobrobiti svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i podnošljivijim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.

Smatrate li da se vreme može ukinuti?

Tesla: Ne sasvim, jer prva osobina energije je da se preobražava. Ona je u večitim preobražajima, kao oblaci taoista. Ali moguće je uticati u tome da čovek očuva svest i posle zemaljskog života. U svakom kutku svemira postoje energije života; jedna od njih je i besmrtnost čije poreklo je van čoveka i čeka ga. Svemir je duhovan; mi smo tek napola takvi. Svemir je moralniji od nas; zato moramo spoznati njegovu prirodu i svoj život uskladiti sa njime. Ja nisam naučnik; Nauka je možda najpogodniji način da nađem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noći pretvorilo u vatru.

Koje je to pitanje?

Tesla: Kako su vam oči zasjale!… Ono što sam hteo da saznam jeste šta se događa sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao prašina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u naše misli, u živote mnogih stvorenja, u ono što će se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar rasprši po beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo svemira. Stvar je, međutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sačuvaju.

Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo sveta!

Tesla: Kada čoveku postane jasno da je njegov najviši cilj da trči za zvezdom padalicom i pokuša da je uhvati, razumeće da mu je život dat upravo zbog toga i biće spasen. Zvezdu će na kraju uhvatiti!

I šta će se onda dogoditi?

Tesla: Tvorac će se nasmejati i reći: “Padala je samo da bi ti potrčao za njom i uhvatio je”.

Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmičkom boli, koju tako često spominjete u svojim spisima? I šta je to kosmička bol?

Tesla: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji… To je bolest o čijem postojanju ogromna većina ljudi nije svesna. Otud mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog čega je ljudski život apsurdna i strašna pojava. Ta bolest se ne može sasvim izlečiti, ali svest o njoj će učiniti da bude manje teška i opasna. Kada god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam osećao fizičku bol.

To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit čovek. Celi svemir je u izvesnim periodima bolestan, od same sebe i od nas.

Iščeznuće neke zvezde i pojava komete utiču na nas više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjima na Zemlji su još jače; zbog naših osećanja i misli cvet će divnije zamirisati ili utihnuti. Te istine iznova moramo učiti da bismo se izlečili. Lek je u našem srcu i, isto tako, u srcu životinje koju nazivamo svemirom. Znanje (je sedmo prilagođavanje) kako da se psihičke i vitalne energije pretvore u ono što želimo, i postignemo vlast nad svim osećajima.

(Express.hr/M.J.Martinko)

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori