Misteriju univerzuma, Velikog praska, antimaterije i tamne materije, u CERN-u pokušava da otkrije više od 15.000 najumnijih ljudi iz celog sveta.

Među onima koji pomeraju granice nauke i tehnologije nalazi se i 30 naučnika iz Srbije. Najveći broj njih je iz Instituta za fiziku iz Beograda, a ima ih i iz „Vinče”, beogradskog Fizičkog fakulteta i novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. 

Direktor Instituta za fiziku dr Aleksandar Belić, koji je u ime ove ustanove potpisao ugovor sa CERN-om o saradnji, objašnjava da moramo više da koristimo mogućnosti koje CERN nudi, jer ne samo da se tako pomaže nauka i industrija Srbije, već se rešavaju i demografski problemi, zaustavlja odliv mozgova i podiže ugled naših univerziteta zbog mladih koji ovde rade doktorske disertacije. Naše mlade nade nauke zaista planiraju povratak u Srbiju, iako imaju blanko kartu za bilo koji svetski institut. 

Neki od njih su i Nenad Vranješ i Marija Vranješ-Milosavljević, naučnici Instituta za fiziku. Oni su bili naši vodiči na eksperimentu „Atlas”, jednom od dva detektora koji su otkrili „božiju česticu”. U njemu učestvuje 3.000 naučnika sa 177 univerziteta iz 38 zemalja, a nalazi se na teritoriji Švajcarske. 

Objašnjenja radi, na krugu akceleratora nalazi se nekoliko detektora i svaki od njih je čudo tehnologije. Fizičari su okupljeni u međunarodne grupe koje obično nazivaju kolaboracije, kako bi snimali i analizirali podatke. 

– Za razliku od CMS, ovaj detektor je napravljen na površini, pa tek onda spušten 100 metara pod zemlju, sklapan je poput broda u boci. Zanimljivo je da je jedan deo, takozvani mali točkovi, izrađeni u jednoj firmi iz Železnika – kaže Vranješ. 

On i njegova supruga su se kao mladi istraživači upoznali u institutu, zajedno rade u CERN-u i kako su nam rekli, planiraju povratak u Beograd u maju. 

Srbija će biti konačna adresa i za Predraga Milenovića Peđa, koji je bio svedok otkrića „Božije čestice”. On kaže da radi na mestu koje je ostvarenje sna svakog naučnika i da jednog dana za njega neće postojati dilema CERN ili Amerika, već samo – Srbija. 

Peđa, Dragoslav Lazić Laza i Nebojša Smiljković Boki, prvo su nam pokazali detektor SMS, a potom i tunel LHC. Njih trojica su deo od 2.600 naučnika sa 181 instituta iz 41 zemlje, koliko ih učestvuje na CMS kolaboraciji, koja se nalazi na teritoriji susedne Francuske. 

Laza je ovde najduže i pamti kada se umesto sadašnjeg lifta spuštao stojeći na daskama, balansirajući u blatnjavim čizmama, gledajući između dasaka kako silazi 100 metara ispod zemlje. On nam objašnjava i da naučnici u CERN-u moraju da govore jednim glasom – ukoliko jedan detektor nešto otkrije, drugi mora da to potvrdi ili da odgovori zašto to nije učinio. 

Pitamo ga da li je smisao CERN-a da zapravo dokaže da Bog ne postoji? Umesto odgovora dobijamo gromoglasan smeh, što je bio najčešći odgovor svaki put kada bismo nekoga od naučnika pitali o odnosu religije i nauke. 

– Ja ne verujem u Boga, ali mnoge moje kolege veruju. Ljudi ovde odvajaju religiju i nauku – kaže Lazić za "Politiku"

Rad je ovde od sedam ujutro do sedam uveče. Ana Trišović i Vladimir Gligorov su nam pokazali LHCb eksperiment, u kojem učestvuje oko 700 naučnika sa 50 univerziteta i laboratorije iz 15 zemalja. Zanimalo nas je i gde su te tajne laboratorije, što je, poput pitanja o Bogu, takođe dočekivano sa osmehom. 

– Ovde ništa ne krijemo, ovakve ture i obilasci su uobičajeni. Dolaze nam učenici, studenti, nastavnici… Sve što CERN radi je javno. Ako tražite tajne, na pogrešnom ste mestu. Ovde su najveće tajne plata, nacionalnost ili godine – rekao nam je Stefan Lueders iz Kompjuterskog centra CERN-a. 

Izvor: Politika.rs

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori