Simbol standarda i napretka nekadašnje velike Jugoslavije, čuveni „fića koji i danas, skoro 30 godina nakon prestanka proizvodnje, ima kultni status među mnogim ljubiteljima četvorotočkaša, ponovo se može videti na ulicama.

Izrada automobila Zastava 750, popularnog fiće u kragujevačkoj fabrici započeta je 1955. Ppslednji fića“ ispod čekića Zastave izašao je tačno 30 godina kasnije, a do tada je napravljeno gotovo milion komada. 

Fiće danas gotovo da su nestali sa naših ulica, ali zahvaljujući umeću Miroslava Karanca iz Požege popularni auto ponovo krstari srpskim i zapadnoevropskim putevima. 

Ovaj majstor posvetio se potpunoj restauraciji i vraćanju fiće u fabričko stanje, korišćenjem isključivo originalnih delova. 

“Pokušavam na svaki način da obnovim i vratim fiću od otkupljivača sekundarnih sirovina gde se mahom nalaze”, kaže Miroslav, za Tanjug. 

Prema njegovim rečima poduhvat nije nimalo lak. Najpre se kola rasklope, što traje od sedam do 15 dana, nakon toga slede peskarenje, limarski radovi, farbanje, a zatim i najzahtevniji deo posla, ponovno sklapanje. 

“Najteže je naći delove, jer koristim isključivo originalne, malo ih je na našem tržištu i veoma su skupi. Nabavljam ih preko prijatelja i poznanika širom Srbije, ali i u zemljama bivše Jugoslavije”, objašnjava on. 

Ljubav prema fići i posvećenost njegovoj obnovi, Miroslav nosi još od dečačkih dana, jer je prve vozačke korake napravio upravo za volanom ovog vozila. Najpre je želeo da ispuni slobodno vreme i sredio je jedan automobil kako bi prisustvovao skupu fića, ali iako je obnovio mnogo primeraka, gotovo nikad nije uspeo neki od njih da odveze na neko okupljanje. 

“Skoro nijedan nije stigao na skup, jer bi ljudi prilazili na ulici, raspitivali se, nudili cenu, tako da sam fiće prodavao pre održavanja skupova. Na taj način sam počeo ozbiljnije da se bavim ovim poslom, a samo dva puta sam ovim automobilom uspeo da odem na okupljanje”, dodaje Miroslav. 

Kako kaže, gde god se pojavi sa svojim sređenim fićom privlači veliku pažnju prolaznika, pa tako na primer put od stotinak kilometara traje i po tri-četiri sata, jer ga ljudi zaustavljaju, u želji da saznaju više o njegovom radu i slikaju se sa oldtajmerom. 

Iako se ovo zanimanje isplati, osnovni motiv koji pokreće vrsnog požeškog majstora nije, kako kaže, novac, već zadovoljstvo i želja da se naš prvi nacionalni automobil ponovo nađe na putevima.

Izvor: B92

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori