Da li je zaista moguće umreti zbog toga što nam je neko slomio srce?

Pre skoro tri decenije, 1986. godine, četrdesetčetvorogodišnja Britanka dovedena je u Urgentni centar Masačusetsa. Celog prepodneva bila je sasvim dobro, da bi u popodnevnim časopisima počela da oseća veliki bol u grudima, koji se dalje širio na njenu levu ruku. Bili su to klasični znaci srčanog udara, ali takav zaključak pao je u vodu nakon detaljnih nalaza. Nije bilo ni traga nekom srčanom oboljenju ili mani, nije bilo krvnog ugruška koji bi mogao da ugrozi njeno zdravlje. 

Zvaničan nalaz pacijentkinje iz Masačusetsa, nakon brojnih analiza, glasio je - žena boluje od slomljenog srca, piše BBC

Opisujući ovaj neobičan slučaj u knjizi “Zoobiquity” Ketrin Bauers i Barbra Naterson Horoviczabeležile su da se na uticaj emocija na stanje srca od večeg dela naučne javnosti gleda kao na homeopatiju ili isceliteljske kristale. 

“Kardiolozi su se uglavnom fokusirali na ono što su mogli da vide: zakržljale arterije, krvne ugruške, pocepane aorte. Osećanja su ostavljana za psihijatre”, napisala je Naterson Horovic tom prilikom. 

Međutim, ovakvi slučajevi i ranije su bili beleženi, doduše u svetu životinja. Već do sredine XX veka znalo se da životinje u određenim trenucima mogu da dođu u loše zdravstveno stanje zbog svojih emocija, koje se ipak razlikuju od ljudskih. 

Studije koje su se bavile slomljenim srcima muškaraca i žena postajale su učestalije sredinom devedesetih, kada je postalo jasno da stress može da izazove ozbiljne problem. Džeremi Klark, Silvi Goldman i Lion Epstin su 1995. godine objavili rezultate svog zanimljivog istraživanja. Oni su uočili da su Izraelci znatno više umirali usled srčanih poremećaja baš 18. januara, na dan kada je počeo Zalivski rat. 

Do sličnih rezultata došla je i grupa američkih naučnika koji su istraživali smrtne slučajeve izazvane poremećajima srca, zabeležene 17. januara 1994. godine, kada je Los Anđeles pogodio jedan od najrazornijih zemljotresa u SAD. Ispostavilo se da nezanemarljiv broj ljudi nije nastradao usled neposredne katastrofe izazvane zemljotresom, već zbog velikog stresa koje srce nije moglo da podnese, pogotovo oni koji su već imali slabo srce. 

Početkom devedesetih japanski naučnici koristili su termin “takotusubo” kardiomiopatija, da opišu stress koji srce doživljava, a koji se ne može dovesti u vezu sa klasičnim infarktom iako podseća na njega. Termin “takotusubo” zapravo predstavlja specifičnu vrstu zamke koja se koristi za lov hobotnica. Naime, ponašanje leve srčane komore u presudnom trenutku podsećalo ih je na pomenutu zamku punu hobotnica. 

Ipak, tek 2005. godine zvanična medicina je počela da uzima u obzir emocije i slomljena srca, kada je prikupljeno dovoljno studija koje potvrđuju ovakve slučajeve. Tada je i zvanično ustanovljen pojam“stress cardiomyopathy”, iako mnogi i danas koriste izraz “takotusubo”, ali sve češće i “sindrom slomljenog srca”. 

Danas se zna da tuga ili odbijanje mogu da nas povrede ne samo na psihološkom nivou, već i da mogu da imaju neposredan uticaj na naše telo, sa čak katastrofalnim posledicama, zaključuje BBC. Upravo je Naterson Horovic, profesorka kardiologije na UCLA-u, odigrala ključnu ulogu u povezivanju miopatije sa emocijama i slomljenim srcem. 

Foto: Theeradech Sanin / FreeDigitalPhotos.net
Izvor: B92

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori