Ovog trenutka postoji devet konflikata koji sa manjim ili većim intenzitetom bukte na našoj planeti. Jedan se praktično neprekidno vodi već trideset i šest godina, a ima i onih koji su tek počeli

Trenutno su poluostrvo Krim i Ukrajina u fokusu celog sveta, zbog toga što su u celu priču umešani NATO i Rusija pa postoji strahovanje da bi trenutna pat-pozicija mogla da se pretvori u Treći svetski rat, ali nije zgoreg podsetiti se i drugih mesta gde obični i nedužni ljudi ginu zbog interesa onog jednog sebičnog procenta.

Evropa i Severna Amerika su izuzeci: na svim ostalim kontinentima bukte ratovi, koji su gotovo isključivo unutrašnje, formalno gledano građanske prirode. U ovom tekstu bavićemo se samo onim sukobima u kojima godišnje strada više od hiljadu ljudi po procenama švedske organizacije UCDP (Upsalski program za skupljanje podataka o konfliktima), koju priznaju Ujedinjene nacije.

Rat u Avganistanu

Počeo je 27. aprila 1978. godine kada je Narodna Demokratska Partija izvršila državni udar, što je izazvalo oružanu pobunu. Decembra 1979. godine u rat se uključuje Sovjetski Savez koji se povlači iz zemlje februara 1989. Sukobi se nastavljaju, a kao pobednici iz građanskog rata izlaze talibani; ipak, manji sukobi sa drugim islamistima se nastavljaju na severu zemlje. 2001. godine, nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington, invaziju pokreću Sjedinjene Države, talibani se povlače u planine i nastavljaju gerilski rat protiv okupatora i domaćih kolaboratora na isti način na koji su ga mudžahedini vodili protiv Rusa. Borbe i dalje traju, a islamisti kontrolišu velike delove ove ogromne zemlje.

Somalijski građanski rat

Foto: Wikipedia/Tom

Foto: Wikipedia/Tom

Sukob je počeo januara 1991. godine kada je široka koalicija različitih plemena zbacila dugogodišnju vojnu vladu. Razne frakcije su počele da se bore za uticaj, pošto vakuum vlasti niko nije popunio. Uskoro su se uključile i Ujedinjene Nacije, a najpoznatiji događaj rata se zbio tokom bitke za Mogadiš, kada američke trupe nisu uspele da uhapse jednog od lidera; zarobljene Amerikance Somalijci su ubili i vukli njihove leševe po ulicama. Premda trenutno nije jedan od najgorih sukoba, građanski rat i dalje tinja i povremeno dolazi do ozbiljnih borbi. Zloglasni Al-Šabab ima u ovoj zemlji svoje baze, a zvanična somalijska vojska i multinacionalne snage pokušavaju da unište islamiste.

Islamistički ustanak u Nigeriji

Konflikt je počeo 2001. godine, formiranjem islamističke Boko Haram, čije ime doslovno znači “zapadno obrazovanje je grešno”. 2009. godine sukob ulazi u izuzetno nasilnu fazu, koja dovodi do smrti više od 3.600 ljudi za manje od tri godine. Nigerija je posebno podeljena zemlja, pošto i muslimani i hrišćani čine oko 50 odsto stanovništva.

Rat u severozapadnom Pakistanu

Vodi se između pakistanske vlade i američke vojske sa jedne strane, i talibana,Al-Kaide i drugih islamističkih grupa sa druge. Počeo je 2004. godine nakon što su tenzije – nastale zbog potrage za pripadnicima Bin Ladenove organizacije od strane pakistanskih službi bezbednosti – eskalirale u oružanu pobunu. Uskoro su se u borbe uključile i srednje-azijske paravojne džihadističke grupe, a kraj se ne vidi. Amerika neprestano krši međunarodno pravo pošto bez dozvole Pakistana bombarduje područje dronovima, zbog čega ima mnogo civilnih žrtava, uključujući i veliki broj dece.

Rat protiv narko-kartela u Meksiku

Foto: Tanjug / AP

Foto: Tanjug / AP

Naizgled uljez na ovom spisku, u pitanju je pravi građanski rat koji se vodi između meksičke vlade potpomognute američkih službama i raznih narko-kartela koji se, pored sukoba sa državom, obračunavaju i među sobom u borbi za prevlast i za kontrolu nad putevima droge. Nedavno smo podrobno i temeljno pisali o ovom ratu, u tekstu pod nazivom “KRVAVI PUTEVI DROGE: Sve o meksičkim narko-kartelima”.

Sirijski građanski rat

Počeo je 2011. godine na talasu takozvanog Arapskog proleća. Posle prvobitnih demonstracija i protesta protiv višedecenijske vlasti porodice Asad, a zbog ishitrele i nasilne reakcije režima, situacija je vrlo brzo eskalirala i prerasla prvo u oružani ustanak a potom i u pravi pravcati građanski rat u kome je živote do sada izgubilo više od 120.000 ljudi. O ovom konfliktu smo pisali svakodnevno, ali o samoj njegovoj prirodi u dva navrata. Ako želite da saznate zbog čega se ovaj rat vodi i šta se iza svega krije,pročitajte ovaj tekst. Ako želite da saznate sve o suprotstavljenim stranama i o celom toku rata, to možete učiniti ovde.

Irački ustanak

Prvobitno, radilo se o oružanom islamističkom ustanku nakon okupacije zemlje i svrgavanja Sadama Huseina od strane multinacionalne koalicije predvođene Sjedinjenim Državama. Nakon njihovog povlačenja 2011. godine, došlo je do nove pobune u kojoj učestvuju snage centralne vlasti u Bagdadu sa jedne strane, i različite verske grupe sa druge; tu se pre svega misli na ekstremiste iz redova sunita i šita. Mnoge od njih su učesnici i rata u Siriji. Ako vas zanima o okvirnoj razlici između ove dve glavne struje islama, to možete saznati u tekstu o poreklu porodice Asad.

Rat u Centralnoafričkoj Republici

Foto: Wikipedia/Steve Evans

Foto: Wikipedia/Steve Evans

Ovaj sukob je počeo 10. decembra 2012. godine, između vladinih snaga i Seleke, koalicije raznorodnih pobunjeničnih grupa koja je odmah zauzela veliki broj važnih gradova u centralnim i istočnim delovima zemlje. 24. marta naredne godine, pobunjenici su zauzeli prestonicu Bangui a predsednik Fransoa Bozize je utekao iz zemlje. Situacije je bila relativno mirna do leta 2013. godine kada je Francuska ušla u sukob na strani hrišćanske koalicije koja se otcepila od Seleke, koja je postala dominantno muslimanska grupacija. Islamisti su u najvećoj meri pobeđeni, ali rat i dalje u suštini traje.

Rat u Južnom Sudanu

Počeo je 15. decembra 2013. godine zbog političkih nesuglasica tadašnjeg rukovodstva; predsednik je potom naredio da se razoružaju svi pripadnici Predsedničke garde, a da se potom naoružaju pripadnici plemena Dinka. Njegov zamenik iz plemena Nuera je ovo doveo u pitanje, pa je odmah došlo do borbi. U suštini, ovaj konflikt je međuplemenski rat, a pošto je u ranoj fazi još uvek je teško govoriti o njegovom mogućem ishodu ili o tome koliko bi mogao da traje.

Izvor: Telegraf

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Dnevni Magazin!
X Zatvori