HILJADU PAPIRNIH ŽDRALOVA I JEDNA ŽELJA: TRAGIČNA PRIČA DEVOJČICE KOJA JE POSTIDELA AMERIKU

HILJADU PAPIRNIH ŽDRALOVA I JEDNA ŽELJA: TRAGIČNA PRIČA DEVOJČICE KOJA JE POSTIDELA AMERIKU

Sadako Sasaki kao ime vam verovatno ništa ne znači. Ona zapravo i jeste bila sasvim obična devojčica, ni po čemu različita od hiljada druge dece koja su živela u njenom gradu. Imala je porodicu, brata i roditelje koji takođe nisu bili ni po čemu posebni tako da bi teško istorija zapamtila njihova imena da nije bilo tog 6. avgusta 1945. godine.

Porodica Sasaki živela je u Hirošimi… Sadako je bila beba,imala je samo dve godine kada je Hirošimu pogodio “Mali dečak”, prva atomska bomba ikada bačena.
Njen dom se nalazio oko dva kilometra od mesta eksplozije. Udar atomske bombe je bio toliko snažan i razoran da je Sadako izletela kroz prozor od detonacije. Svi su mislili da je poginula, ali je devojčica ipak preživela, i naizgled delovala nepovređena.

“Bolest atomske bombe”

Narednih 10 godina Sadako je živela kao i sva ostala deca u tom delu Japana. Kraj rata je doneo strašna razaranja i pustoš, to niko nije ni mogao da zamisli, ali je život ipak morao da teče dalje svojim tokom.
A onda se u novembru 1954. godine Sadako razbolela….

Imala je prehladu, a na vratu su počeli da joj se pojavljuju veliki otoci koji su se širili prema licu. Januara 1955. godine na nogama su joj se pojavile ljubičaste mrlje.

Ubrzo joj je dijagnostifikovana leukemija ili “bolest atomske bombe” kako ju je nazvala devojčicina majka.

Crne prognoze i jedna nada

Lekari su bili neumoljivi i tvrdili – Sadako Sasaki će u najboljem slučaju živeti još samo godinu dana.
U tom periodu, doktori su beležili veliki porast obolelih od leukemije, posebno među decom, svi sa istim ili sličnim simptomima. Već početkom ‘50-ih, je bilo sasvim jasno da leukemija nastaje kao posledica radijacije.

Devojčica je smeštena u bolnicu. Uplašena i sve bolesnija, stalno je slušala bajke i japanske legende i vreme je nekako prolazilo pa je manje mislila na bolest. Omiljena priča joj je bila ona po kojoj će, ako uspe da napravi 1000 origami papirnih ždralova imati pravo da poželi jednu želju.

A Sadako je želela samo da ozdravi…to joj je bila najbitnija želja...

Zbog nedostatka papira za pravljenje ždralova, Sadako je morala da se snalazi. Koristila je papir iz pakovanja lekova i sve ostalo što je mogla da izmoli od odraslih. Ovo je, uprkos naporima i činjenici da joj je do oktobra noga bila potpuno otečena, podrazumevalo i odlazak u sobe drugih pacijenata samo kako bi ih pitala da uzme papir iz poklona koje su drugi pacijenti dobijali.

Sadako i hiljadu papirnih ždralova

Tog 25. oktobra 1955. Sadoko je bila vrlo loše i nije mogla ni da jede. Nakon upornih molbi roditelja da pojede nešto makar, zatražila je čaj i pirinač. Pojela je dve kašike, i rekla: “Dobro je”. Zatim je umrla. Imala je samo 12 godina.

Do tog trenutka, Sadako je uspela da napravi 644 ždrala. Njeni drugari su dopunili broj do hiljadu i ona je sahranjena zajedno sa njima. Tako glasi priča iz knjige “Sadako i hiljadu papirnih ždralova”.

Druga verzija priče, koja je navedena u memorijalnom parku u Hirošimi tvrdi da je devojčica do avgusta 1955. premašila hiljadu i nastavila i dalje da pravi papirne origami ptice.
Sadako Sasaki postala je simbol stradanja nevinih žrtava za vreme Drugog svetskog rata, kojih je bilo mnogo, kao što svaki rat i učini. Njena statua i danas stoji u Memorijalnom parku mira u Hirošimi.

Na godišnjicu njene smrti, deca iz celoga sveta šalju papirne origami ždralove koji se, zajedno sa porukama ljubavi i mira, kače na spomenik posvećen maloj Sadako – devojčici koja je samo želela da živi.

Pročitajte i kako su 3 hrabra muškarca spasila Evropu od druge Černobiljske eksplozije, mnogo jače i gore, o kojoj retko ko zna.

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!