Najvoljenija srpska kraljica koja je izgubila sve

Najvoljenija srpska kraljica koja je izgubila sve

Marija Karađorđević ostala je upamćena kao omiljena među narodom zbog svoje skromnosti, požrtvovanosti, dobročinstva, progresivnosti, ali i zbog vanvremenske lepote. Kao u nekom filmu, živela je život iz bajke, ali i upoznala šta su tuga, briga i nemaština. Pred kraj života bila je prinuđena da svoj skupocen nakit prodaje za lekove.

Marija fon Hoencolern bila je drugo od šestoro dece rumunskog kralja Ferdinanda. Rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gota, a detinjstvo je provela na rumunskom dvoru. Marijina prabaka po majci bila je britanska kraljica Viktorija.
Rano je dobila nadimak Minjon – neki kažu zbog toga što je bila slatka kao minjon, a neki tvrde da su je tako zvali po operi koju je njena majka gledala neposredno pre nego što ju je rodila.
Mala Minjon je izrasla u jednu od najlepših princeza Evrope koju je krasilo bogato obrazovanje. Školovala se po najprestižnijim ustanovama, a osim rumunskog, govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik.
Kad je došlo vreme za udaju, kako je obično bivalo na dvorovima u to doba, brak je bio unapred dogovoren. Marija nije imala mnogo slobode u izboru, ali priča kaže da je odmah pristala čim su joj pokazali sliku jugoslovenskog kralja ujedinitelja Aleksandra Karađorđevića.
Narod u Srbiji ju je zavoleo i pre svadbe jer je sa balkona Starog dvora, čim je došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila rečima – ja vam od srca blagodarim.

VENČANJE ODUŠEVILO SVET

Iako je venčanje odloženo za sedam dana kako bi vlasti mogle dobro da ga organizuju, sve je prošlo tako da su britanski mediji potom pisali kako svadba u Beogradu nadmašuje mnoge svadbe Imperije jer simbolizuje oživljavanje civilizacije.
Kraljica Marija i kralj Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraljevske parove. Živeli su skladno i povučeno, uz tri sina – Petra, Tomislava i Andreja. Mada nije žudela za pažnjom, kraljica Marija je osvojila beogradske dame prefinjenošću i elegancijom. Nju su volele i obične žene, i građanke i seljanke, jer im je kraljica davala sebe – otvarala je škole, bolnice, obdaništa, poklanjala novac dobrotvornim udruženjima. Bila je posvećena dobrotvornoj organizaciji Kolo srpskih sestara, a vrednim, siromašnim đacima pomagala je da nastave školovanje.

Strastveni vozač

Velika kraljičina strast bili su automobili. Tih godina u celom svetu je bilo tek nekoliko žena vozača, a kraljica Marija je uveliko jurila beogradskim ulicama, bežeći kraljevskoj pratnji. Ona je baš u jednom svom automobilu 1959, godoine stigla u Pariz na godišnjicu atentata u Marseju, kada joj je predsednik Šarl de Gol uručio Orden legije časti.

DUPLA NESREĆA

Sreća kraljice Marije nije trajala dugo jer je 1934. upoznala patnju i brigu.
U oktobru te godine u atentatu u Marseju ubijen je njen muž, kralj Aleksandar.
Kraljica je sa 34 godine postala udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao samo 11 godina. Ali bila je dostojanstvena u svom bolu. Kažu da, kada je čula strašnu vest, nije plakala. Posle blage nestvestice sklopila je oči i kazala kako je Aleksandar umro na dužnosti, a to je smrt koje je on dostojan.

PODIGLA TIRŠOVU I ONKOLOGIJU

Naredne dve godine je provela u dubokoj crnini. Posvetila se tada još više humanitarnom radu, preuzela brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta i darovala brojne humanitarne organizacije.
Ličnim sredstvima je pomogla zidanje Dečje klinike u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.
Ubistvo njenog muža nije bilo jedina njena nesreća. Zbog Drugog svetskog rata ona je morala da zauvek napusti Jugoslaviju. Ipak, tokom rata je neumorno pazila na druge, iako se o njoj tada malo govorilo. Zahvaljujući njoj, preko Komiteta Crvenog krsta do kraja 1943. zarobljenicima u logorima širom Evrope upućeno je oko 7,5 miliona kilograma pošiljki, od čega oko 5,5 miliona kilograma hrane. Kako okupator ne bi saznao ko zapravo šalje pakete, kraljica ih je potisivala kao Marija K. Đorđević.
Kraljičin život u tim godinama bio je daleko od onog prethodnog na dvoru. Živela je sa sinovima Tomislavom i Andrejem u maloj seoskoj kući na imanju kod Londona. Kada je bilo jasno da je proterana zauvek iz Jugoslavije i da je ostala bez ičega – bez svih privilegija i imanja, povukla se s porodicom na imanje u Kentu.
Živela je mirnim seoskim životom. Sinovi su se bavili poljoprivredom, a ona je obavljala kućne poslove, usput slikala i vajala. Nikad nije prestala da slavi krsnu slavu, Božić, Vaskrs.

PRODAVALA NAKIT ZA LEKOVE

Onda je počela da slabi, bolest ju je osvajala. Kraljica, kojoj nije smetalo da živi kao seljanka, svoj divni nakit prodavala je za skupe lekove. Aukcijska kuća “Sotbi” je 1960. godine izložila na prodaju njenu veličanstvenu dijademu sa 875 kamenčića, dizajniranu u Carskoj Rusiji. Na aukciju je poslala i veliki dijamantski broš, poklon od muža. Dijamantska dijadema sa brošem prodata je za 10.800 funti.
Kraljica Marija Karađorđević otišla je u 61. godini, tiho, u snu. Opelo joj je po pravoslavnim običajima služeno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahranjena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraljice Viktorije, svoje prabake. Njeni ostaci su 2013. preneti na Oplenac, u porodičnu crkvu dinastije Karađorđević.
Čuvena Kraljičina plaža je njena. Za malu plažu nedaleko od Svetog Stefana kažu da je jedna od najlepših na Mediteranu. Zovu je Kraljičina jer se na njoj kupala baš kraljica Marija Karađorđević, žena kralja Aleksandra. Ona je volela da odmara na ovoj plaži i u obližnjem letnjikovcu dinastije Karađorđević, danas poznatijem kao Vila Miločer.

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!