Koliko puta ste prilikom spremanja stana pronašli nešto što niste koristili godinama, a ipak ste odlučili da ga sačuvate? Najčešće se pojavi ista misao: „Možda će mi jednog dana zatrebati.“
I tako predmeti ostaju na policama, u ormarima, podrumima i kutijama. Vremenom zauzimaju sve više prostora, dok stvari koje svakodnevno koristimo postaje sve teže pronaći.
Zašto nam je teško da se rastanemo od stvari?
Razlozi nisu uvek praktični.
Neki predmeti imaju sentimentalnu vrednost. Stara haljina može nas podsećati na važan događaj, dečja igračka na period kada su deca bila mala, a obična šolja na osobu koja nam ju je poklonila.
Postoje i predmeti koje čuvamo zbog novca koji smo nekada potrošili na njih.
Često razmišljamo da bi bilo šteta baciti nešto što je skupo plaćeno, čak i kada znamo da nam više ne koristi.
Tu je i strah da ćemo se pokajati. Ako predmet poklonimo ili uklonimo iz doma, možda će nam baš tada zatrebati.
Ipak, čuvanje stvari nije samo po sebi loša navika. Problem nastaje kada predmeti počnu da zauzimaju prostor potreban za svakodnevni život ili nam otežavaju organizaciju.
Ne morate da sređujete ceo stan odjednom
Jedna od najvećih grešaka jeste odluka da se tokom jednog vikenda preuredi čitav dom.
Takav zadatak može brzo postati naporan. Izvadimo sve iz ormara, napravimo gomile na podu, a zatim shvatimo da nemamo dovoljno vremena da posao završimo.
Zato je mnogo jednostavnije početi od malog prostora.
Izaberite jednu fioku u kuhinji, policu u kupatilu ili deo ormara sa garderobom.
Izvadite sve predmete, obrišite površinu i pogledajte šta se zaista nalazi unutra.
Već tada ćete verovatno pronaći nešto na šta ste potpuno zaboravili.
Pravilo četiri grupe može da olakša odluku
Dok pregledate predmete, rasporedite ih u četiri grupe:
- Zadržati: stvari koje redovno koristite, potrebne su vam ili imaju posebnu vrednost.
- Pokloniti ili donirati: očuvane predmete koji vam nisu potrebni, ali nekome drugom mogu koristiti.
- Reciklirati: predmete i materijale za koje postoji odgovarajući način odlaganja.
- Odložiti kao otpad: stvari koje su neupotrebljive i ne mogu se popraviti, pokloniti ili reciklirati.
Važno je da ne donosite odluke u žurbi.
Ako se dvoumite oko nekog predmeta, možete ga privremeno odvojiti i kasnije ponovo razmotriti.
Cilj nije da iz kuće izbacite što više stvari, već da prostor učinite funkcionalnijim.
Tri pitanja koja mogu da pomognu
Kada ne znate šta da uradite sa određenim predmetom, postavite sebi nekoliko jednostavnih pitanja.
Da li sam ovo koristio tokom poslednjih godinu dana?
Ako niste, razmislite postoji li realna prilika u kojoj će vam predmet uskoro biti potreban. Sezonska oprema, dokumenta i stvari za vanredne situacije zahtevaju drugačiji pristup od običnih svakodnevnih predmeta.
Da li bih danas ponovo kupio ovu stvar?
Ako je odgovor ne, možda je čuvate samo zato što je već posedujete.
Da li mi ovaj predmet zaista znači?
Uspomene ne treba meriti praktičnom vrednošću. Ako vas neki predmet iskreno raduje, nema razloga da ga uklanjate samo zato što ga ne koristite svakodnevno.
Šta uraditi sa stvarima koje imaju sentimentalnu vrednost?
Posebno je teško odvojiti se od predmeta koji nas podsećaju na detinjstvo, roditelje ili važne trenutke.
Zato nemojte počinjati sređivanje upravo od njih.
Najpre organizujte predmete oko kojih nemate emotivnu dilemu: praznu ambalažu, neispravne sitnice, nepotrebne duplikate i stvari kojima odavno ne znate namenu.
Kada dođete do uspomena, možete odabrati posebnu kutiju za njih.
Neke predmete možete fotografisati, naročito ako vam je važnije sećanje koje bude nego sam predmet.
Naravno, fotografija ne mora da zameni nešto što za vas ima neprocenjivu vrednost.
Kako sprečiti da se stvari ponovo nagomilaju?
Kada završite sređivanje jedne fioke, pokušajte da održite red jednostavnom navikom.
Pre kupovine novog predmeta razmislite gde ćete ga držati i da li već imate nešto što obavlja istu funkciju.
Povremeno pregledajte mesta na kojima se najčešće skupljaju nepotrebne sitnice.
To mogu biti kuhinjske fioke, police u hodniku ili ormarić u kupatilu.
Nije potrebno svakodnevno veliko spremanje. Nekoliko minuta povremene organizacije često je lakše nego čekanje da se ponovo nakupi mnogo stvari.
Uredniji dom ne mora da bude prazan dom
Neki ljudi vole minimalistički prostor, dok drugi uživaju u knjigama, ukrasima, fotografijama i predmetima koji imaju svoju priču.
Ne postoji jedan izgled doma koji odgovara svima.
Važno je da se u svom prostoru osećate prijatno i da stvari koje posedujete ne otežavaju svakodnevni život.
Zato sledeći put kada pomislite da morate da sredite čitav stan, nemojte počinjati od najvećeg ormara.
Otvorite jednu fioku. Možda će baš ona biti početak promene koja će vam olakšati svakodnevicu.
