Kada jutra postanu hladnija, mnogi primećuju isti prizor: prozori su zamagljeni, a duž donje ivice stakla skupljaju se kapljice vode. Nekada je dovoljno prebrisati prozor, ali se već sledećeg jutra vlaga ponovo pojavljuje.
Ova pojava posebno je primetna u spavaćim sobama, kuhinjama i kupatilima, gde se tokom dana ili noći stvara dodatna vodena para.
Dobra vest je da kondenzacija ne mora automatski da znači da su prozori loši. Ipak, ako se problem stalno ponavlja, važno je otkriti uzrok.
Zašto nastaje kondenzacija na prozorima?
Kondenzacija nastaje kada topao, vlažan vazduh dođe u dodir sa dovoljno hladnom površinom. Vodena para iz vazduha tada se pretvara u sitne kapljice vode.
Tokom hladnijeg dela godine staklo je često hladnije od vazduha u prostoriji, pa se upravo na njemu kondenzacija najlakše primećuje.
Vlagu u stanu stvaraju sasvim uobičajene aktivnosti: kuvanje, tuširanje, sušenje veša, ali i disanje ukućana. Kada nema dovoljno razmene vazduha, vlaga se postepeno zadržava u prostorijama.
Zato se prozori mogu orošavati i u stanovima sa novom PVC stolarijom. Dobro zaptivanje smanjuje nekontrolisano strujanje vazduha, ali istovremeno znači da provetravanje mora biti pravilno organizovano.
Kolika vlažnost vazduha je poželjna?
Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) preporučuje da relativna vlažnost vazduha u zatvorenom prostoru, kada je moguće, bude između 30 i 50 odsto, a svakako ispod 60 odsto radi smanjenja rizika od buđi. US EPA
Najjednostavniji način da proverite stanje jeste mali digitalni higrometar, uređaj koji meri temperaturu i vlažnost vazduha.
Ako higrometar tokom dužeg perioda pokazuje visoku vlažnost, a prozori su redovno mokri, potrebno je smanjiti izvore vlage ili poboljšati ventilaciju.
Ipak, treba imati u vidu da se kondenzacija može pojaviti i pri umerenoj vlažnosti ako je površina stakla veoma hladna.
Pet navika koje mogu pomoći
1. Provetravajte kratko, ali temeljno. Umesto da prozor tokom čitavog dana stoji malo otvoren, u hladnim danima često je praktičnije širom ga otvoriti na nekoliko minuta. Ako uslovi dozvoljavaju, napravite kratku promaju kako bi se vazduh brže zamenio. Dužinu provetravanja prilagodite spoljašnjoj temperaturi i vlažnosti.
2. Koristite aspirator tokom kuvanja. Kuvanje stvara znatnu količinu vodene pare. Poklopci na šerpama i aspirator koji izbacuje vazduh napolje mogu smanjiti količinu vlage koja se širi stanom. Recirkulacioni aspirator bez odvoda nije jednako efikasan za uklanjanje vodene pare.
3. Provetravajte kupatilo posle tuširanja. Nakon kupanja ostavite ventilator da radi dovoljno dugo da ukloni vlagu. Ako kupatilo nema dobru ventilaciju, problem se može proširiti i na susedne prostorije.
4. Obratite pažnju na sušenje veša. Sušenje mokrog veša u maloj, zatvorenoj prostoriji povećava vlažnost vazduha. Kada nemate drugu mogućnost, obezbedite ventilaciju ili koristite odgovarajući odvlaživač.
5. Ne dozvolite da se voda stalno zadržava. Kapljice na staklu i prozorskim daskama obrišite suvom krpom. Time uklanjate vodu koja bi mogla da se sliva ka zidu ili da ošteti materijale oko prozora.
Kada problem nije samo u provetravanju?
Ako se voda stalno pojavljuje na istom mestu, naročito oko špaletni i uglova, mogući uzrok su hladni mostovi, loša izolacija ili nedovoljno zagrevanje određenih površina.
Važno je razlikovati i mesto pojavljivanja vode. Kondenzacija sa unutrašnje strane stakla nije isto što i vlaga između dva stakla u izolacionom paketu. Voda između stakala može ukazivati na oštećenje zaptivanja samog staklenog paketa.
Ako se na zidu pojavljuju vlažne mrlje, proverite i mogućnost curenja vode, prodora kiše ili drugih građevinskih problema.
Šta ako se već pojavila buđ?
Tamne fleke oko prozora ne treba ignorisati. Buđ se razvija tamo gde postoji odgovarajuća količina vlage, a samo površinsko čišćenje neće trajno rešiti problem ako uzrok ostane prisutan.
EPA savetuje da se mokre površine brzo osuše i da se ukloni izvor prekomerne vlage. US EPA
Kod malih površina buđi na tvrdim materijalima može biti moguće bezbedno čišćenje odgovarajućim postupkom, ali kod većih zahvaćenih površina, ponavljanja problema ili oštećenih poroznih materijala korisno je angažovati stručnjaka.
Poseban oprez potreban je u domaćinstvima u kojima žive osobe sa astmom, alergijama ili oslabljenim imunitetom.
Najvažnije je ukloniti uzrok
Orošavanje prozora nije samo pitanje estetike. To je signal da treba obratiti pažnju na odnos temperature, vlažnosti i ventilacije.
Ponekad će biti dovoljno redovnije provetravanje i korišćenje aspiratora. U drugim slučajevima potrebno je rešiti problem izolacije, hladnih površina ili prodora vode.
Umesto da svakog jutra samo brišete stakla, pokušajte da utvrdite zašto se vlaga stvara. Tako ćete zaštititi i prozore i zidove, ali i kvalitet vazduha u domu.
