Mnogi ljudi danas imaju digitalni aparat za merenje krvnog pritiska i koriste ga povremeno ili svakodnevno.
Merenje je jednostavno: postavi se manžetna, pritisne dugme i posle kratkog vremena na ekranu se pojave dva broja.
Ipak, ono što se dešava pre pritiskanja dugmeta može značajno uticati na rezultat.
Krvni pritisak prirodno varira tokom dana. Na njega mogu privremeno uticati fizička aktivnost, stres, kofein i drugi faktori.
Zato jedan rezultat ne mora predstavljati uobičajene vrednosti neke osobe.
Zašto je važno pravilno merenje?
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove arterija.
Na aparatu se prikazuju dve vrednosti.
Prva, odnosno sistolni pritisak, odnosi se na pritisak tokom srčanog stezanja. Druga, dijastolni pritisak, predstavlja pritisak tokom opuštanja srca između otkucaja.
Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje kućno praćenje osobama sa povišenim krvnim pritiskom, jer ono može pomoći lekaru da proceni stanje i efekat terapije.
Međutim, kućni aparat ne zamenjuje lekarski pregled niti samostalno postavlja dijagnozu.
Prva greška: Merenje odmah nakon aktivnosti
Ako ste upravo došli iz prodavnice, penjali se stepenicama ili obavljali kućne poslove, nije najbolje da odmah sednete i izmerite pritisak.
Preporuka AHA je da se najmanje 30 minuta pre merenja izbegavaju fizička aktivnost, pušenje i napici sa kofeinom.
Pre samog merenja potrebno je isprazniti bešiku i mirno sedeti najmanje pet minuta.
To vreme nije namenjeno pregledanju poruka, razgovoru telefonom ili obavljanju drugih aktivnosti.
Cilj je da se organizam smiri i da se pritisak meri u uporedivim uslovima.
Druga greška: Nepravilan položaj tela
Merenje pritiska na ivici kreveta, sa prekrštenim nogama ili bez oslonca za leđa može uticati na rezultat.
Pravilan položaj podrazumeva sedenje na stolici, sa leđima oslonjenim na naslon.
Oba stopala treba da budu ravno na podu, a noge neprekrštene.
Ruka na kojoj se nalazi manžetna treba da bude opuštena i oslonjena na sto, približno u nivou srca.
Nije preporučljivo da ruka slobodno visi ili da je tokom merenja sami držite podignutu.
AHA navodi da nepravilno postavljanje ruke i tela može dovesti do netačnih očitavanja.
Treća greška: Manžetna preko odeće
Jedna od čestih grešaka jeste postavljanje manžetne preko rukava.
Za pravilno merenje manžetna treba da bude postavljena direktno na kožu nadlaktice.
Važno je i da bude odgovarajuće veličine.
Premala manžetna može dati lažno visoke vrednosti, dok neodgovarajuća veličina generalno smanjuje pouzdanost merenja.
Zato prilikom kupovine aparata nije dovoljno gledati samo cenu i proizvođača.
Proverite obim nadlaktice za koji je manžetna namenjena.
Prednost se uglavnom daje validiranim automatskim aparatima sa manžetnom za nadlakticu, umesto uređajima koji mere pritisak na prstu ili zglobu bez odgovarajuće validacije.
Četvrta greška: Razgovor tokom merenja
Kada aparat počne da naduvava manžetnu, važno je da ostanete mirni.
Nemojte razgovarati, pomerati ruku, proveravati telefon ili se okretati.
Čak i kratko pomeranje može otežati pravilno očitavanje kod pojedinih uređaja.
Sačekajte da se merenje potpuno završi i tek tada pogledajte rezultat.
Ako aparat prijavi grešku, proverite položaj manžetne i ponovite postupak prema njegovom uputstvu.
Peta greška: Oslanjanje na samo jedno merenje
Pritisak se može razlikovati čak i između dva uzastopna merenja.
Zato stručne preporuke savetuju da se prilikom jednog merenja urade najmanje dva očitavanja, sa razmakom od približno jednog minuta.
Oba rezultata treba zabeležiti.
Američki CDC preporučuje merenje u približno isto vreme svakog dana i vođenje evidencije koja se može pokazati lekaru.
Ako lekar traži praćenje tokom više dana, važno je poštovati dogovoreni raspored.
Nemojte samostalno birati samo najniže ili najviše rezultate, jer to može stvoriti pogrešnu sliku o prosečnom pritisku.
Kako voditi dnevnik krvnog pritiska?
Najjednostavnije je koristiti svesku, tabelu ili memoriju samog aparata.
Za svako merenje zabeležite datum, vreme, sistolni i dijastolni pritisak i, ako aparat prikazuje, puls.
Korisno je zabeležiti i okolnosti koje mogu biti važne lekaru, poput tegoba ili promene terapije.
Merenja ujutru i uveče često se koriste za procenu prosečnih kućnih vrednosti, ali učestalost treba dogovoriti sa lekarom.
Nema potrebe da se pritisak meri iznova svakih nekoliko minuta tokom čitavog dana ako za to ne postoji medicinski razlog.
Takva navika može dodatno povećati uznemirenost i otežati tumačenje rezultata.
Koje vrednosti zahtevaju pažnju?
Tumačenje krvnog pritiska zavisi od toga da li je meren u ordinaciji ili kod kuće, od primenjenih stručnih smernica i individualnog zdravstvenog stanja.
Britanski NHS kao jednu od granica za povišen kućni krvni pritisak navodi prosečne vrednosti od 135/85 mmHg ili više. To nije univerzalni cilj lečenja za svaku osobu.
Ako se povišene vrednosti ponavljaju, potrebno je razgovarati sa lekarom, čak i kada nema simptoma.
Posebno je važno reagovati ako aparat pokaže sistolni pritisak iznad 180 ili dijastolni iznad 120 mmHg.
Ako se takva vrednost pojavi, ponovite merenje nakon kratkog odmora. Ako je i dalje izrazito visoka, odmah potražite medicinski savet. Ako su prisutni bol u grudima, gušenje, slabost, utrnulost, smetnje govora ili vida, potrebna je hitna medicinska pomoć, bez odlaganja radi novih merenja.
Kućno merenje je pomoć, ne zamena za lekara
Pravilno merenje omogućava korisnije podatke, ali brojevi sami po sebi nisu dovoljni za procenu celokupnog zdravlja.
Lekar uzima u obzir i simptome, druge bolesti, lekove i eventualne dodatne preglede.
Ako već koristite terapiju za krvni pritisak, nemojte je menjati ili prekidati samo na osnovu jednog kućnog očitavanja.
Najbolji pristup je jednostavan: koristite pouzdan aparat, merite u pravilnom položaju, beležite rezultate i dogovorite sa lekarom kako ih treba tumačiti.
