Susret posle trideset godina
Dok je obilazila grob svog oca, srela je svoju najbolju drugaricu iz mladosti. Nekada nerazdvojne, njih dve su se davno posvađale i nikada se nisu pomirile. Kako sama piše, svađa je počela upravo oko njihovih pokojnih: drugarica je tog dana bila na grobu svoje sestre, a ona na grobu oca.
Napisala je da joj je bilo žao što život prolazi, a da se nisu pomirile, ali i da veruje da se to više neće ni desiti, jer ni jedna ni druga više nisu iste osobe kao nekada.
Proročanstvo sa mora
Posebno je dirnuo deo priče u kom se priseća jednog leta na moru. Tada im je jedna romkinja rekla da će se njihovi putevi razići, da će jedna otići levo, a druga desno, i da više nikada neće biti zajedno, osim možda u starosti, ali ne onako kao tada. Dve mlade devojke su se tome od srca nasmejale, ne sluteći, kako piše, da život ume da bude i nešto drugo, a ne samo lep.
Saučešće, i zbogom u prolazu
Susret na groblju bio je kratak. Drugarica joj je izjavila saučešće, ona je pomazila njeno dete, pozdravile su se i rastale, kako kaže, „u prolazu“.
Na kraju je zapisala da joj deluje neobično što su se, za trideset godina, treći put srele baš na tom mestu, i da možda slučajnosti ne postoje, već samo znakovi pored puta.
Zašto nas ovakve priče toliko pogađaju
Ispod objave su se ređali komentari ljudi koji su u njenoj priči prepoznali sebe. Skoro svako ima nekog sa kim je nekada bio blizak, a onda se, zbog svađe, ponosa ili sitnice koje se danas jedva seća, sve završilo. Godine prođu, a ostane pitanje: šta bi bilo da je neko od nas napravio prvi korak?
Zadušnice su dan kada se sećamo onih kojih više nema. Ova priča podseća i na one koji su još tu, a sa kojima nismo progovorili godinama.
A vi?
Da li ste nekada izgubili prijatelja zbog svađe koju danas jedva pamtite? Da li ste se pomirili, ili je ostalo nedorečeno? Podelite svoju priču sa nama u komentarima.
