Mnogi misle da je normalno da pritisak raste kako starimo i da je „sto plus godine“ dobra računica. To je stari mit. Evo tabele vrednosti, kako da pravilno merite pritisak kod kuće i kada je vreme da se javite lekaru.
Tabela vrednosti krvnog pritiska
| Kategorija | Gornji (sistolni) | Donji (dijastolni) |
|---|---|---|
| Optimalan | ispod 120 | ispod 80 |
| Normalan | 120–129 | 80–84 |
| Visok normalan | 130–139 | 85–89 |
| Povišen, 1. stepen | 140–159 | 90–99 |
| Povišen, 2. stepen | 160–179 | 100–109 |
| Povišen, 3. stepen | 180 i više | 110 i više |
Ako gornji i donji pritisak spadaju u različite kategorije, računa se viša. Vrednosti su prema evropskim smernicama za merenje u ordinaciji.
Da li se normalan pritisak menja sa godinama?
Ne menja se. Granice su iste za sve odrasle. Ono što se menja jeste prosek: kod mnogih ljudi pritisak sa godinama raste, jer krvni sudovi postaju manje elastični. To je česta pojava, ali ne znači da je povišen pritisak u starijim godinama „normalan“. Kod starijih osoba lekar ponekad određuje individualni cilj, u zavisnosti od zdravlja i drugih bolesti.
Pročitajte i: Stalno su vam hladne ruke i noge? Kada je to normalno, a kada nije
Kako pravilno meriti pritisak kod kuće
- Odmorite se pet minuta pre merenja, sedeći.
- Pola sata pre merenja bez kafe, cigareta i fizičkog napora.
- Sedite uspravno, leđa naslonjena, stopala na podu, noge neprekrštene.
- Ruka neka bude na stolu, u visini srca, a manžetna na goloj koži nadlaktice.
- Izmerite dva puta, u razmaku od minut-dva, i zapišite obe vrednosti.
- Merite ujutru i uveče nekoliko dana zaredom, pa lekaru pokažite zapisane vrednosti.
Pritisak izmeren kod kuće obično je malo niži nego u ordinaciji, pa se kod kućnog merenja povišenim smatra pritisak od 135/85 mmHg i više.
Kada je pritisak prenizak
Nizak pritisak, otprilike ispod 90/60 mmHg, kod mnogih zdravih ljudi ne pravi probleme. Ako uz nizak pritisak imate vrtoglavicu, nesvesticu ili mrak pred očima, posebno kada naglo ustanete, javite se lekaru.
Kada se odmah javiti lekaru
- pritisak je 180/110 mmHg ili viši, a uz to imate bol u grudima, otežano disanje, jaku glavobolju, smetnje vida ili govora, slabost ruke ili noge. Tada odmah pozovite hitnu pomoć na 194.
- više dana zaredom merite vrednosti od 140/90 mmHg i više
- pritisak naglo skače ili pada, uz vrtoglavicu ili nesvesticu
- već pijete terapiju, a pritisak i dalje nije u granicama koje vam je odredio lekar
Šta pomaže da pritisak ostane u granicama
- Manje soli. Najviše je ima u gotovoj hrani, suhomesnatom i grickalicama.
- Kretanje. Pola sata brže šetnje većinu dana u nedelji.
- Zdrava telesna težina. Već nekoliko kilograma manje može da spusti pritisak.
- Manje alkohola i bez cigareta.
- Dovoljno sna i manje stresa.
- Redovna terapija, ako ju je lekar propisao. Lekove ne prekidajte na svoju ruku, čak ni kad je pritisak dobar.
Česta pitanja
Da li je pritisak 130/85 dobar?
To je gornja granica normalnog, takozvani visok normalan pritisak. Vredi ga redovno pratiti i obratiti pažnju na ishranu i kretanje.
Zašto mi je pritisak ujutru veći?
Pritisak prirodno raste ujutru, posle buđenja. Zato je dobro meriti ga uvek u isto vreme.
Da li važi pravilo „sto plus godine“?
Ne važi. To je stari mit. Granice normalnog pritiska su iste za sve odrasle.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara.
